Prehrambena Industrija - Srbija

Slatkiš iz vojne fabrike

Informacija da je najbolja tehnološka inovacija za 2010. godinu u Srbiji delo stručnjaka istraživačko-razvojnog centra „Krušik” iz Valjeva i njihovih kolega s Hemijskog fakulteta u Beogradu, malo koga je iznenadila.

Ove renomirane kuće poodavno su na istraživačkoj sceni sa paletom značajnih otkrića. Međutim, kada je „otvorena” priča o aktuelnom nagrađenom projektu mnogi su pomislili da je posredi šala. Naime, u prvi mah bilo je teško nekoga uveriti da jedna vojna fabrika može nekome da ponudi i proizvod koji se koristi u tehnologiji konditorske proizvodnje i drugih slatkiša.

Nagrađenom inovacijom rogobatnog imena „imobilizovana hemijski modifikovana invertaza” razvijena je nova tehnologija enzimom proizvedenih šećernih sirupa.Reč je o proizvodu koji ima široku primenu u konditorskoj industriji, proizvodnji osvežavajućih napitaka, pekarstvu, poslastičarstvu, farmaceutskoj industriji i proizvodnji hrane za decu i bebe.

– Postojeća tehnologija u konditorskoj industriji radi na bazi kiselinskog postupka, odnosno upotrebe limunske i sone kiseline, gde se troši više sirovina i energije. Primenom naše tehnologije dobijaju se zdraviji proizvodi znatno manje energetske vrednosti. Iako bez ukusa i mirisa sirup proizveden našim enzimom ima slatkoću meda. To je veoma ekonomična tehnologija gde jedan kilogram enzima proizvede minimalno tonu sirupa koji je 30 odsto slađi od saharoze. Bitno je da proizvodnja na ovaj način neme otpadaka u spoljnoj sredini, jer enzim ima izuzetan efekat na ekologiju odnosno neutralisanje teških metala i drugih zagađivača – objašnjava dr Petar Krunić, direktor istraživačko-razvojnog centra „Krušik”.

On naglašava da je prototip nove tehnologije, urađen na Hemijskom fakultetu u Beogradu, nastao kao plod dugogodišnjeg rada tima istraživača dr Zorana Vujčića, vanrednog profesora na toj visokoškolskoj ustanovi. Krunić dodaje da je krajnji cilj inovacije osnivanje prve biotehnološke firme za proizvodnju komercijalnih enzima u Srbiji, koji se inače za visoke sume novca uvoze iz Holandije, Danske, Francuske...

Gorica Stevanović, vodeći projektant, kaže da već postoji veliko interesovanje za njihovu inovaciju kako među firmama u Srbiji, tako i zemljama u okruženju i da je nedavno među prvim konditorska kuća „Bambi” kupila probnu količinu enzima radi praktične provere na svojim proizvodima.

– Tehnologija je takva da sa 20 odsto iskorišćenih kapaciteta proizvodnja postaje isplativa. Mi smo izračunali da bi ulaganje od 50.000 evra, što je neki minimum, za nabavku opreme i sirovina, donelo na godišnjem nivou dvostruko veću zaradu. Inače, konditorska industrija je jedan od najvećih domaćih izvoznika i s obzirom na to da ima dosta jaku konkurenciju prepoznala je značaj primene novih tehnologija, pre svega onih koje su usklađene sa zahtevnim standardima EU, radi uspešnijeg pozicioniranja na tržištu – ističe Stevanovićeva.

Inače, istraživačko-razvojni centar „Krušik”, čiji je osnivač HK „Krušik” od 2007. godine uz inovacije i tehnološka unapređenja iz oblasti obrade metala i signala radi i na području biotehnologije.

Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja zaduženo je za finansiranje istraživačkih projekata, a svi projekti su delo timova stručnih ljudi Krušika i saradnika renomiranih naučnih institucija Srbije.

Patentom zaštićeni projekat proizvodnje bioetanola koji će pored moguće široke primene u namenskoj industriji od 2012. godine biti obavezni dodatak motornom benzinu, kao obnovljivo gorivo i to u procentu od 5,75 odsto i projekat savremenog protivgradnog sistema samo su manji deo pameti „Krušikovih” stručnjaka.

 - Većini ovih projekta najbolje mesto za komercijalnu proizvodnju bilo bi Valjevo. Za bioetanol praktično postoji sve u ovdašnjoj Pivari, a nema prepreka ni za osnivanje prve biotehnološke firme za proizvodnju više vrsta enzima. Iskreno se nadamo da će preduzetni i poslovni ljudi prepoznati atraktivnost ovih projekata i da oni neće otići iz našeg grada, kome je i te kako neophodno otvaranje novih radnih mesta, a mi smo otvoreni za saradnju – ističu sagovornici iz istraživačko-razvojnog centra „Krušik”.